Intervju: Luce Skračić – Čuvarica govorne baštine

Hrvatski jezik je bogat narječjima, dijalektima i mjesnim govorima, koji su kao i brojne druge vrijednosti dio kulturne baštine jednog naroda. U nastavku donosimo intervju s gospođom Luce s Kornata, koja nam je na svom izvornom govoru opisala prijašnji i sadašnji život poznatog hrvatskog otočja

Gospođo Luce, recite nam nekoliko povijesnih crtica o Kornatima.

Kurnati su bili u posjedu nekih talijanskih plemića, konta, kima je bilo onda to teško valda ipak uzdržavat ili su bili u nekoj krizi. I oni su to prodali zapravo Murterinima ki su radili u Kurnati. I tako su oni skupili neke šolde i njima zapravo, možda i u više navrata platili. I tako, Kurnati su prešli u te murterske ruke najviše. Mada nešto ima i sa Dugog otoka iz Sali ali to je zanemarivo, baš Murterini su najveći dil Kurnat kupili. Znači pašnjak i tu neka polja koja su se nalazila između pašnjaka negdi di je bilo povoljnije za masline uzgajati.

Macha Noemi Dombre

Kako se danas živi na Kornatima i tko ovdje dolazi preko ljeta?

E danas se, danas se to živi drukčije malo nego šta se živilo pri i još kad san ja bila mala i kako se putuje u Kurnate… Evo kad san ja bila mala jedan primjer: Bila je bonaca, moji su uzeli jedan brod koji i ni bija njihov i išli smo na vesla u Kurnate. Mati i otac su veslali svaki na svoje veslo, a ja kako san bila mala san imala punu vriću nekih kamenčiće ke san bacala u more eto tako da mi bude zabavnije dok dojdemo. Međutim kako je bila bonaca ni se moglo ni idro ni ništa nego baš samo veslanje i to je trajalo i trajalo i onda smo došli možda na pola puta i slučajno nas je vidija neki  brod ratne mornarice onda i potega nas je. I to je bilo super jer bi mi još putovali u noći ja mislin! Ali svejedno za dicu je to interesantno bilo, ta avantura, a nisu imali toliko problema sa spremanjun… jer to se tribalo spremiti za u Kurnate odnjeti, znači spizu, sve…pripremiti robu, spizu i onda za nekoliko dan… Mada se u Kurnatima, moglo  uvatiti ribe za pojisti, ljudi su imali i vrt di je bilo nešto posađeno pa su bile neke voćke… tako da je u svako doba godine bilo nešto šta bi se našlo tamo.

Kako  su onda djeca putovala u školu?

E u školu… iz Kurnat se ni išlo u školu… Kurnati niti imaju neku redovitu vezu…pa ni se moglo ni tako stalno biti nastanjeni, nego u Murteru se je išlo u školu

Pixabay

Kako su djeca odrastala? Svi su sve znali i svi su se zajedno igrali, iz različitih uvala i tako se skupilo veselo društvo…

To je u Kurnatima bilo da…priko lita kad bi se litovalo kad ni bilo škole onda bi se znalo i pješke iti iz jedne vale u drugu…i tako bi se našli, je li… Obavezno je bilo nekakvo ribanje ili ovakvo ili onakvo… I bilo je recimo u staro doba znali su nam pričati stari da je bilo – pogotovo između Saljana i sa Dugog Otoka i Murterina da su se borili  za ribarske pošte di dojdu brodi.  Onda  bi se posvadili: „Ovo je moja pošta, ovo je tvoja pošta, i tako…

E sad su došli turisti koji se ne držu pravila rekli bi tako… u Kurnatima je zapravo zabranjeno ribarenje…sad su ponovo nešto uveli, ali bilo je jedno vrime zabranjeno čak za domaće stanovništvo koji su tamo, šta je misin apsurd jer ljudi  ne mogu nigdi ništa kupiti imaju samo ono što donesu sobun… E, a ima svake vrste ribe…škrpin, ugorov, zubatci, cipli, sape, hobotnice, sipe, trlje… i one lošije…to su modraci…ovi…šparići i tako, ali to ovako u vrši se zna…tako…

A danas je sasvim drukčiji način života, misin šta se tiče Kurnat, tamo sad taj turizam je sve to priokrenuja…ima dosta restorana iznajmljivaju se te kućice, tako zvani „robinzonski turizam˝, ali dosta su uređene. Onda ribarstvon se bavu neki profesionalno, neki i usput ka šta je i uvijek bila…poljoprivreda, maslinarstvo… E, jedino, vinogradarstvo je prije bilo više i to je zapušteno… misin da se, vinogradom više niko ne bavi! I evo mi smo jedini valda u Kurnati ki se bavimo slavujon, je to kadulja je li.. Radimo to eterično ulje od kaduje, slavuje i smilja, i hidrolate i čajeve.

Macha Noemi Dombre

Recite nam nešto o jednoj posebnoj Kornatskoj tradiciji, misi koju svake godine održava šibenski biskup

Zapravo svake godine…svake godine dolazi svećenik iz Murtera, a ponekad i biskup dojde. To je…bilo je drugi sedmog kad je Gospe od Petrovčića, a onda su preokrenuli za prvu  nediju u sedmom misecu jer je tako zgodnije za većinu judi da dojdu jer su slobodniji priko vikenda i onda je misa u Tarcu, Gospe od Tarca se zove ta crkvica koja je…njezini temelji čak kažu da sežu u šesto stoljeće i onda je to nadograđivano i šta je znam kroz stoljeća…Svaku godinu je druga vala domaćin, mi kažemo ‘vozi popa’. Znači iz te vale neko vozi popa, a sad čak više i nije to tako običaj jer ima ovih brzih glisera pa on dođe sa nekim gliserom od parka ili tako nešto i zapravo tamo se održava fešta u toj vali. I onda se tako okrenu i par janjac i nešto pripremi i tako… Svašta bude, juhica obavezno i pečenje a onda još ovi prilozi i tako voće i kolači, jel. Čak se mete put po kojem će ić pop, sve se to jako priprema. Onda se brodi navežu jedni  za druge jer ih je puno pa se onda moraju tako vezati jedni na druge da svi stanu nekako. Svi Kurnatari se okupe u uvali domaćinu… To bude jako lijepo… Baš u uvali Gospe od Tarca, to bude toliko brodi da neki misin ostanu na sidru, jer više ne mogu…nemaju mista. 

Pixabay

Imaju li Kornati svog sveca zaštitnika?

To je Gospe od Tarca. Ima crkvica, u toj uvali i  ima jedna crkvica na obali otoka Piškeri koju su izgradili Saljani. Bila je porušena ja misin… sad su je obnovili pa se sad tamo održava fešta jedanput godišnje, misa se služi i tako. A ono najviše se ljudi mole ovako na moru Svetomu Nikoli, Svetomu Anti… A onda ima neke kapelice koje su… recimo odmah na ulazu u Kurnate je prva kapelica,  ta je misin posvećena  baš svetomu Nikoli, pa onda je na Punti Vruj svetom Anti, pa je tako tih par kapelica postavljeno. Na ulasku u Murter je sveti Roko i tako… To je mala kapelica, samo tolika da stane kip tog sveca unutra. I onda se to kad se projde pomoli i zlamina… A opet imamo posebnu pobožnost…isto na ulazu u Murter se na nalazi groblje i Gospe od Gradine. To su sveć ispivane i pisme dosta toj Gospi… I baš u jednom stihu kaže: „Kad zavape tvoje ime spasi Majko od Gradine!˝ …znači kad mornari zavape njeno ime da ih spasi… i tako se prepričavalo kolko je puta tako čudesa bilo nekakvih i kad je spasila Gospe na moru.  

Osmog devetog je Mala Gospe kad se u Gospi od Gradine održava misa i fešta je u Murteru, to je prije bila jako velika fešta. Sad je to malo više preuzelo Tisno dvajst šesti petog kad je Gospe od Karavaja, ali prije je bila veća fešta u Murteru za Gospu tu od Gradine, Malu Gospu zapravo. I Velika Gospe,  petnaesti osmog je fešta ali misin to  je posvuda, a ovo je baš bilo karakteristično za Murter.

Piše: Macha Noemi Dombre

Slične objave

Comments

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Advertismentspot_img

Instagram

Najpopularnije